Zaposleni u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć u Kragujevcu održali su juče jednočasovni štrajk usmeren protiv reizbora dosadašnjeg direktora te ustanove Aleksandra Kličkovića. Lekari i medicinsko osoblje optužuju Kličkovića za loše rukovođenje Zavodom, zloupotrebu položaja i štetu od 400.000 evra koja je nastala usled neplaćanja prekovremenog rada zaposlenima.

Zaposleni Kličkoviću stavljaju na teret zloupotrebe u dodeli specijalizacija, zapošljavanje pravnice bez saglasnosti nadležnih državih organa, otpuštanje invalida rada sa posla, ali i to što uporno ignoriše izveštaj Državne revizorske institucije.

Takođe, njemu se zamera i neisplaćivanje prekovremenog rada nedeljom, zbog čega su gotovo svi zaposleni tužili Zavod za hitnu medicinsku pomoć. Neplaćeni iznos je, po rečima predsednika sindikata u Zavodu Aleksanda Radojičića, iznosio 1,5 miliona dinara. Međutim, pošto Kličković nije želeo taj iznos radnicima da isplati, već je uložio žalbu na dobijene tužbe, on je, zbog dodatnih sudskih i troškova advokata, porastao za oko 100.000 evra. Tako će, navode zaposleni, šteta po ovu ustanovu sa svim troškovima iznositi oko 300.000 evra.

Predsednik sindikata Aleksandar Radojičić istakao je na protestu da je Zavod u poslednje dve godine veoma loše vođen i da su zaposleni u aprilu tajnim glasanjem velikom većinom podržali inicijativu za smenu Kličkovića. Oni su čelnicima grada predstavili arumente protiv ponovnog izbora aktuelnog direktora i najavili nove proteste ako se Kličković na konkursu ponovo kandiduje za tu funkciju.

Međutim, dok ga zaposleni optužuju za zloupotrebu, Aleksandar Kličković je u saopštenju koje je poslao medijima demantovao sve optužbe sindikata i istakao da su napadi na njega počeli još 2015. godine, kada je u Zavodu otkrio i sprečio zloupotrebu sa gorivom. On je istakao da je zloupotreba dovodila do štete od čak šest miliona dinara na godišnjem nivou i da su to u svom izveštaju konstatovali i revizori, pri čemu je podneta i krivična prijava protiv N.N. izvršioca.

Kličković negira i tvrdnje da naknade za prekovremeni rad nedeljom nisu isplaćivane i tvrdi da su one uvedene upravo kada je on postao v. d. direktora, od 1. jula 2013. Zbog toga, navodi Kličković, potraživanja radnika po tom osnovu datiraju iz prethodnog perioda.

U svom saopštenju Kličković je objasnio i prijem pravnika, koji je po njegovim rečima primljen u skladu sa potrebama povećanog obima posla i odredbama kadrovskog plana, koji predviđa mogućnost prijema na određeno vreme, do 10 odsto, od ukupnog broja zaposlenih, za šta po Zakou nije potrebna saglasnost nadležnih državnih organa.