Srbija treba da se odluči da li želi da bude država jeftine radne snage ili moderna evropska država koja će učestvovati u 4. industrijskoj revoluciji, rečeno je na debati „Investicije i ulaganja u Srbiji - Šta nedostaje” koju je na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu organizovao Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa Fakultetom političkih nauka.

Zainteresovanost za ulaganja u Srbiji je povećana, ali je još uvek nedovoljna, uglavnom jer pravni okvir nije usaglašen sa standardima EU. Kapacitet pojedinih institucija važnih za ulaganja je slab, pravosuđe nije reformisano prema EU standardima i mnogo lokalnih samouprava ne može da odgovori zahtevima investitora.

Poštovanje zakona i vladavina prava osnova su za uspostavljanje povoljne investicione klime i privlačenje novih investicija. Profesor Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, smatra da je podsticanje domaćih investitora, ali i malih i srednjih preduzeća siguran put ka uspehu. Novinar Miša Brkić dodao je da je važno da se promeni rečnik i atmosfera, ali i ponašanje države prema investitorima.

- Deca su nam i dalje nezaposlena, beže iz zemlje, plate generalno nisu velike, tržište nesređeno. Mnoge usluge koje nam država pruža su skupe i nekvalitetne, istakao je Miša Brkić.

Srbija je u 2016. godini imala neto priliv stranih direktnih investicija u iznosu od oko 1,9 milijardi evra, dok je ukupno učešće investicija, i domaćih i inostranih, oko 18 odsto bruto društvenog proizvoda.

Kako bi Srbija ostvarila planirani rast BDP-a od četiri do pet odsto potrebno je da učešće investicija bude oko četvrtine BDP-a, naveo je prof. dr Mihajlo Crnobrnja u razgovoru za naš portal.

- Kako ćemo do toga doći?! Berza je jedan od načina, ali i podsticanje domaćih investicija. Još uvek je previše investicija usmereno na one grane koje ne postižu visoku produktivnost. Trebaju nam kvalitetnije investicije pa tako inostrane investicije možda potencijalno imaju malu prednost jer donose i nove tehnologije, kaže Crnobrnja.

Situaciju na makroekonomskom planu je sa svog stanovišta predstavio i novinar, Miša Brkić, rekavši da ukoliko pratimo televiziju i čitamo štampane medije stičemo utisak da u Srbiji teče med i mleko, ali ako otvorimo novčanik, to baš i nije tako.

Prema njegovom  mišljenju, Srbija još uvek nije prijatno mesto za poslovanje, te investitori radije idu u Rumuniju i tamo investiraju, više nego ovde.

- Vrlo često čujemo savete međunarodnih prijatelja i institucija šta to mi treba da popravimo da bi bilo više investicija, a mi to nepopravljamo. Ne postoji famozna politička volja da se stanje popravi, navodi Brkić.

Da je neophodno stvoriti povoljnu investicionu klimu u Srbiji, slaže se i profesor Crnobrnja, ali i ističe da nam je potrebna strategija, ali i politika podsticanja investicija, šta treba podsticati, a šta ne.

- Takođe, vodio bih računa o tome kada dovodimo investitore kao što je „Ikea”. Zaposliće 350 radnika, ali će ugroziti 7.000 radnih mesta kod domaćih proizvođača koji proizvode ono što „Ikea” prodaje. S tim što će oni to da uvezu iz Bangladeša, iz Indije, iz zemalja gde je proizvodnja jeftinija, navodi Crnobrnja.

Sa druge strane, kao primer dobre prakse i kvalitetne investicije, profesor Crnobrnja naveo je norveški „Telenor”. Ova investicija iz 2006. godine vredna 1,5 milijardi evra, nije donela samo kapital već i novu kulturu poslovanja i savremene tehnologije. Takođe, on navodi i američki „Bol pekidžing” kao jednu od prvih grinfild investicija.

Za Mišu Brkić „Mišlen” koji je kupio pirotski Tigar, primer je investitora kakav je neophodan Srbiji.

- Nedavno je „Mišlen” otvorio novu fabriku i napravio razvojni centar. Ima ih samo dva u svetu, a jedan je u Srbiji. Nama su potrebne kompanije koje donose industrijsku kulturu, tehnologije, naveo je Brkić i dodao da je „Simens”, koji je kupio subotički „Sever”, takođe odličan primer jer se danas tamo proizvode turbine koje se izvoze po celom svetu.

O debati

Evropski pokret u Srbiji i Fakultet političkih nauka u saradnji sa Evropskim pokretom – Kraljevo organizovao je debatu „Investicije i ulaganja u Srbiji – Šta nedostaje?”, u svečanoj sali Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.

Debata u Kragujevcu deo je serije događaja koje Evropski pokret u Srbiji i Fakultet političkih nauka organizuju u ukupno 17 gradova Srbije, u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji – Sremska Mitrovica i Evropskim pokretom u Srbiji – Kraljevo. Debate se održavaju u okviru projekta „Evropa za mene“ koji podržava Delegacija Evropske unije, sa idejom da se u javnosti pokrenu razgovori na teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i građanima pruže proverene i korisne informacije.

U debati su učestvovali Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Miša Brkić, novinar, Marko Slavković, prodekan za naučno-istraživački rad, Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.