Preduzetnik koji sebi isplaćuje minimalnu zaradu, u Srbiji za porez i doprinose daje čak 44,22 odsto ukupnih prihoda, u Hrvatskoj 25 odsto, u Mađarskoj od 25 do 35 odsto, a u Nemačkoj samo 21,13 odsto, piše „Danas”.

Visoke državne dažbine jedan su od ključnih razloga zašto privreda procenjuje da čak 29 odsto firmi i preduzetnika odlučuje da posluje u sivoj zoni.

Kao glavni razlog gotovo dve trećine ispitanika u istraživanjima NALED-a navodi visoki porez i doprinose na zarade i u skladu s tim 43 odsto privrednika vidi izbegavanje ovih obaveza kao najzastupljeniji oblik sive ekonomije.

Pročitajte:

Paušalci: Ni dug na rate nije obradovao sve

Protekle dve godine mnogi preduzetnici paušalci iz pete grupe (prevodioci, lekari, veterinari, IT sektor, razne agencije) nisu plaćali porez, jer nisu imali poreska rešenja, pa im se dug nagomilao

Analiza poreskog i neporeskog opterećenja početnika u poslovanju, koju je uradio NALED u saradnji sa Fakultetom političkih nauka, pokazala je putem simulacije uporedivih primera da preduzetnik koji vodi poslovne knjige i sebi isplaćuje minimalnu zaradu, u Srbiji za porez i doprinose mora da izdvoji čak 44,22 odsto ukupnih prihoda, u Hrvatskoj 25 odsto, u Mađarskoj od 25 do 35 odsto, a u Nemačkoj čak upola manje (21,13 odsto).

Iako se u našoj zemlji preduzetnici dominantno opredeljuju da porez plaćaju paušalno i oni su izloženi visokim troškovima. Vlasnik frizerskog salona godišnje će na ime paušalnog poreza platiti od 145.000 do 250.000 dinara u zavisnosti od opštine u kojoj posluje, a vlasnik IT firme od 235.000 do gotovo 400.000 dinara, čak i da ništa ne prihoduju.

- U skladu sa preporukom NALED-a, Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije kao jednu od 108 mera i aktivnosti predviđa uvođenje poreskog oslobođenja u prvoj godini poslovanja za mlade i nezaposlene na evidenciji NSZ. Očekujemo od Vlade i Ministarstva finansija da sprovedu ovu meru do kraja 2017. u skladu sa usvojenim planom jer ukoliko želimo da stimulišemo preduzetništvo, dobrovoljno poštovanje propisa i prelazak u legalne tokove neophodno je da uvedemo podsticaje u ovoj oblasti - kaže predsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a i predsednik UO Socijete ženeral banke u Srbiji Goran Pitić.

Podsticajne mere posebno su važne za razvoj preduzetništva među mladima kod kojih je stopa nezaposlenosti na kraju 2016. bila 31,3 odsto i gotovo tri puta je viša od opšte stope. U poređenju sa zemljama EU,  Srbija ima četvrtu po visini stopu nezaposlenosti mladih. Još važnije, samozapošljavanje mladih u Srbiji je retka pojava - samo 7,8 odsto ima status poslodavca ili su zaposleni u porodičnoj firmi, a više od 60 odsto nema želju da pokrene biznis.