U pojedinim kragujevačkim ulicama poslednjih nekoliko meseci zabeležene su velike saobraćajne gužve, a najteže se prolazi kroz Ulicu Svetozara Markovića i Milovana Gušića, poručuju taksisti.

- Naročito u špicevima veliki broj vozila gotovo zaguši ove jednosmerne ulice, a to odmah znači i „čepove” u Karađorđevoj i Kneza Miloša. Ako je loše vreme, onda se ti „čepovi” šire na okolne ulice. Ukratko, tada je ceo centar blokiran, tvrde ovdašnji taksisti.  

Oni savetuju vozače da u periodu popodnevnog špica izbegavaju i Zmaj Jovinu.

Nema novca za proširenja

Takođe, gužve se formiraju u zavisnosti, od dana u nedelju, kažu naši sagovornici. Tako je petkom gotovo nemoguće iz Ulice Miloja Pavlovića skrenuti u Karađorđevu, a gužve na semaforu kod Glavne crkve protežu se skoro do parka.

gužve u saobraćajaU drugim delovima grada, gužve nastaju nakon saobraćajnih nezgoda, a tada je potrebno naoružati se strpljenjem.

Vladimir Maksimović, član Gradskog veća za komunalnu delatnost, slaže se da gužve jesu velike, ali objašnjava da je tako u svim velikim gradovima i da je to pokazatelj pojačane privredne aktivnosti u gradu. Takođe, grad se širi i veliki broj ljudi na posao dolazi svojim automobilima. Maksimović objašnjava da bi jedno od rešenja bilo proširenje kragujevačkih ulica, pa iako na prvi pogled izgleda da za to nema fizičkih uslova, on ističe da su najveći problem finansije.

- Putevi su stvar od javnog interesa i javnog značaja, a to znači da zemljište koje je potrebno za njihovu izgradnju može da postane predmet eksproprijacije. Kada se usvoji predlog projekta za izgradnju neke saobraćajnice i daju dozvole za eksproprijaciju, sa građanima se ulazi u pregovore i njima se isplaćuje određena suma na osnovu tržišne vrednosti imovine. Grad naravno nema novca da proširi celu ulicu, ali postoje investitori koji hoće da zidaju višespratnice. Oni se dogovore sa vlasnicima nekoliko pojedinačnih kuća, što se trenutno događa u Ulici Miloja Pavlovića, a građevinske dozvole im se izdaju na četiri metara od ulice. Tako se postepeno ulica širi, pa kada ostane nekoliko kuća, onda grad ima interes da se uključi u taj proces, objašnjava Maksimović.

Promovisati javni prevoz

Ipak, po njegovom mišljenju gužve u saobraćaju bi se najefikasnije rešile izgradnjom jedne od dve predviđene obilaznice.

- Čitav tranzit nam prolazi kroz centar, a najviše su opterećeni Lepenički i Bulevar kraljice Marije. Da imamo obilaznice kroz njih bi išao samo mesni saobraćaj i lakše bi se odvijao. Grad nema finansijskih sredstava za izgradnju obilaznice, ali smo razgovarali sa predstavnicima države i dobili smo obećanja da će država da se uključi u taj proces i da ćemo dobiti novac bar za jednu obilaznicu. To će verovatno biti južna za koju imamo projektnu dokumentaciju, ali je neophodno izvršiti njenu reviziju.

Sa druge strane Aleksandar Popović, direktor saobraćaju u GAS-u kaže da postoje određena zagušenja u vršnim periodima dana i to nije ništa neuobičajno i čudno za grad ove veličine. Svakako na to zagušenje utiče stepen motorizacije, koji se javio u Kragujevcu u poslednje vreme.

- Mislim da bi se nekim ozbiljnijim merama moglo doći do toga da se smanji indivudualni dolazak u grad, dakle individualnim vozilom, a da se pospeši korišćenje masovnog transporta. Verujem da će kroz studiju saobraćaja na kojoj radimo biti date i te mere. E sad, koliko će biti i da li će oni biti implementirane to ćemo videti, kaže Popović.

Taksisti, pak kažu da se gužve stvaraju i u delovima grada gde semafori ne rade, kao na primer, onaj kod Male Vage, u Ulici Kneza Mihaila, ili tamo gde nemaju nikakvu funkciju, kao onaj na raskrsnici Zmaj Jovine, Kopitareve i Potporučnika Govedarice.