Vredna književna, slikarska i vajarska dela inspirisana stradanjima u kragujevačkim Šumaricama, oktobra 1941. godine, objedinjena su u elektronskoj publikaciji „Stopama mrtvih”. Umetnička zaostavština o stradanju nevinih Kragujevčana će od sada biti dostupna u DVD formatu, uz titl na engleskom jeziku. 

Publikacija sadrži prikaze svih spomenika u Memorijalnom kompleksu „21. oktobar” i vrednih dela u istoimenom muzeju, poput ciklusa ulja „Kragujevac 1941.” slikara Petra Lubarde i instalacije vajara Nandora Glida „Kragujevački oktobar”.

Međutim, u publikaciju su uvršćeni i autori poput Desanke Maksimović, Dušana Radovića, Vidosava Stevanovića, Dragana Jovanovića Danilova koji su kroz sopstveno viđenje tragedije u Šumaricama iznedrili dela trajne vrednosti. Sa različitih aspekata i kroz različite tematsko-motivske celine u publikaciji „Stopama besmrtnih” razmatra se književna vrednost stvaralaštva inspirisanog konkretnim zločinom i dela namenski pisanih za Veliki školski čas.

Iza publikacije stoji Udruženje građana DKO „Serbum”,  a istoričarka umetnosti Maja Stanković gledaocima daje sveobuhvatni prikaz umetničkog viđenja tragedije. Ideja Društva za kulturu i obrazovanje „Serbum” počiva na drugačijem odnosu prema kulturi, nasleđu, obrazovanju i kulturnoj politici uopšte.

- Tragedija u Šumaricama je jedan od osnovnih nosilaca kragujevačkog identiteta, te smo želeli da se uključimo i podržimo oktobarske svečanosti nečim inovativnim. Umetnost je doprinela očuvanju sećanja na 21. oktobar i naša namera je bila da ovom elektronskom publikacijom obuhvatimo kulturno bogatstvo nastalo na motivima Kragujevačkog oktobra, objašnjava Nemanja Jovanović, predsednik društva „Serbum”.

Ističe da je realizacija bila nemoguća bez saradnje sa autorkama scenarija Majom Stanković, likovnim kritičarem, Tamarom Matić, profesorom srpskog jezika, ali i sa ostatkom ekipe koji su činili snimatelj Ivica Ćuković i montažer Katarina Radovanović. Projektom je rukovodila potpredsednica „Serbuma” Aleksandra Matić, dok su Kostadin Stojadinov i Katarina Bogdanović pomogli narativnu izvedbu materijala koji je preveden i na engleski jezik.

Koncentracija autora publikacije bila je usmerena na Kragujevac, odnosno na memorijalni kompleks i na fundus koji se čuva u gradskim institucijama kulture. Naravno da umetnost sa motivima šumaričkih žrtava može i mora biti vanprostorna, ali resursi i tehnički uslovi im nisu omogućili izlazak iz ovog „geografskog okvira”.

- Umetničkih dela ima još mnogo i njihova obrada, neka vrsta indeksiranja i predstavljanja iziskivala bi mnogo više sredstava i vremena. To svakako ne umanjuje značaj ove publikacije, jer njena nemala građa predstavlja diskurs o Šumaricama per se, tako da je prikaz sasvim u skladu sa mogućnostima, formatom i potrebama, jer Kragujevac je obogaćen još jednim svedočanstvom kakvo do sada nije imao, ističe Jovanović.

Zahvaljujući saradnji sa Muzejom „21.oktobar” obezbeđen je pristup svim muzejskim depoima, tako da nije bilo teško doći do materijala, ali je pred scenaristima, upravo zbog velikog bogatstva kojim raspolaže i Muzej i celokupni kompleks Spomen-parka, bio izuzetno težak zadatak da u tridesetominutnom filmu objedine sva dela. Iako su gotovo svi umetnici pomenuti, obrađena su umetnički najvrednija dela, a metodološko rešenje je bilo da se dela grupišu po tematsko-motivskim celinama tako da publikacija u konačnom ima nit koja se razvija i čini je koherentnim delom.

Ovaj projekat Udruženja građana DKO „Serbum”, finansirao je Grad Kragujevac, a na njemu su prethodnih nekoliko meseci, uz članove „Serbuma“, radili i priznati medijski profesionalci i stručnjaci iz različitih sfera umetnosti: slikarstva i književnosti.

Publikacija je namenjena svima koji na jednom mestu žele da otkriju ukupno umetničko stvaralaštvo inspirisano kragujevačkom tragedijom.