Nakon letnje pauze, svečanim otvaranjem izložbe Milorada Bate Mihailovića, galerija „Rima” nastavlja svoju izložbenu sezonu, doprinoseći, upravo izborom ovog umetnika,  obeležavanju 70 godina od Zadarske grupe, čiji je Mihailović bio jedan od članova.

Izložba, koja će biti otvorena 10. oktobra, obuhvata radove nastale pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka kao prirodan tok Batinog traganja za individualnim umetničkim izrazom i odraz nepokolebljive autentičnosti, ispoljenih još krajem četrdesetih godina upravo napuštanjem Akademije i odlaskom u Zadar, spontanim formiranjem Zadarske grupe (1947.) sa kolegama sa Akademije i borbe protiv krutih školskih metoda.

Odlaskom u Pariz, 1952. zajedno sa suprugom Ljubinkom Jovanović i bračnim parom Omčikus (galerija „Rima” organizovala je izložbu Petra Omčikusa aprila 2016. godine), Mihailović se suočio sa potpuno drugačijom klimom od one koja je vladala u njegovoj matičnoj zemlji pedesetih godina. Pariski umetnički prostor bio je zahvaćen apstrakcijom i svim njenim manifestacijama koje su dozvolile Mihailoviću da oslobodi svoj senzibilitet i da se razmahne u svoj punoći svog stvaralačkog bića. Njegovo slikarstvo tih godina prelazi od geometrijske do lirske apstrakcije, ne pridržavajući se nijednog oblika potpuno i do kraja. Slikarstvo Milorada Bate Mihailovića s kraja pedesetih i početkom šezdesetih godina nosi karakteristike umetnosti koju je poznati francuski kritičar Mišel Ragon označio kao apstraktni pejzažizam. U duhu takve koncepcije sa Batinih slika nisu u potpunosti nestale predstave, već se one naslućuju u kovitlacu gesta i boje, izranjajući kao subjektivni doživljaji prirodnih pojava i fenomena poput „Košave”, „Vodolije”, „Svitanja”, „Gavrana” ili  mitskog bića „Taraske” koje naslućujemo u igri izuvijanih, tankih linija koje se uzdižu ka vrhu platna.

- Oduvek sam imao specijalan senzibilitet za prostor što mi je i danas glavna preokupacija. Zatim svetlost, a to naslućuje neko osećanje pejzaža, govorio je Mihailović, na šta se autor teksta u katalogu, Ješa Denegri, nadovezuje:

- I to osećanje pejzaža koje nije proisteklo iz doživljaja zemlje ili kamena, jednom rečju tla, nego atmosfere, strujanja vazduha, možda bujica ili poplava, te otuda neće biti nimalo slučajno što neke od Mihailovićevih ključnih slika ovog perioda nose karakteristične nazive poput „Košave” i „Vodolije”. Na osnovu novog vida postojanja predmeta na Mihailovićevim slikama, njegovo slikarstvo obeleženo je i pojmom nova figurativnost.

Na Batu Mihailovića znatno će uticati i uzastopni boravci u Njujorku 1962. i 1964. godine, gradu konstantne razmene i pulsiranja životne energije. Od ovog perioda na Mihailovićevim slikama sve više će izranjati jasne predstave, što postaje vidljivo i na njegovim slikama posvećenim ovom gradu.

Bez obzira na potvrdu koju je dobio od strane umetničke i kritičke javnosti Pariza za svoj rad, Bata Mihailović, vezivao je svoje umetničko biće za kulturno nasleđe Vizantije kojem je neminovno bio izložen  svojim poreklom, govoreći i sam da je u Pariz došao kao čovek sa Istoka, što je njegovim delima dalo sočnost i svežinu.

Milorad Bata Mihailović održao je preko 30 samostalnih izložbi. Osim u Beogradu i Parizu, gde je ostavio značajan trag, izlagao je i u mnogim drugim gradovima poput Haga, Kopenhagena, Londona, Osla...Dela mu se nalaze u muzejima i privatnim kolekcijama širom zemlje i sveta. Od 1985. bio je član van radnog sastava Srpske akademije nauka i umetnosti.

Izložbu radova Bate Mihailovića u kragujevačkoj galeriji „Rima” upotpunjuje i obiman katalog sa šezdeset reprodukcija visokog kvaliteta.

Izložbu će otvoriti istaknuti istoričar umetnosti Ješa Denegri, a posetioci će dela moći da vide do 10. novembra.