Lakše je ovih dana doći do ministra nego do poznatog kraljevačkog odžačara Nadeta Čančarevića, zvanog Bole.

– Nemam vremena, možemo da porazgovaramo jedino u rano jutro, pre sedam sati i to petnaestak minuta. Šta da vam radim kad se odžaci svakodnevno zapušavaju i pale. Evo, juče nisam mogao da dođem na dogovoren susret sa vama, jer sam neplanirano intervenisao, najpre kod prvog komšije, onda u gradu, pa u Mataruškoj Banji, zatim u prigradskom naselju Jovac. Imao sam posla do mraka, verujte – objašnjava nam, izvinjavajući se odžačar Bole.

I, sretosmo se juče, tek što je svanulo. Spreman je za posao, opremljen sajlama, raznim grebačima odžaka, merdevinama... Javlja mu se i požuruje ga njegov pomoćnik Aco Mitrović.

– Evo, odskora imam pomoćnika. Mlad momak i vredan, jedva sam ga našao, jer ovaj posao mlađe ne privlači. Aco je radio u Slovačkoj po 18 sati a sada se, ipak, zainteresovao za ovaj odžačarski zanat. Sredimo dnevno po sedam, osam odžaka... Cena po jednom zimi je oko 1.500 dinara a leti 1.200 dinara. Ima posla i previše, nas je u Kraljevu trojica, četvorica, a trebalo bi da je desetak odžačara najmanje, budući da je, prema mojoj statistici, na ovom području 25.000 odžaka – kaže Čančarević.

On još dodaje da radi i preko leta jer, kako kaže, pravi domaćini leti odžake sređuju. I, tako, ne žali se na zaradu i ne zna što je ukinuta ova služba u ovdašnjem javnom komunalnom preduzeću.

– Znate, pred novogodišnje praznike su me zvali na neku proslavu u „Telekom“ pošto čistim i njihove odžake. Kad tamo, oni nemaju ništa za reprezentaciju a ja delim upaljače i hemijske olovke. Velim, u šali, ima to svaka stabilna firma – prepričava nam Bole.

A, njegove komšije u naselju Grdica, koji ispijaju jutarnju kafu u lokalu gde vodimo razgovor, još dodaju kako je ovde poznata pesma „Bole, Bole, tebe domaćice zimi ponajviše vole...”

– Kako me ne bi volele kad je napolju minus dvadeset, a šporet puši, odžak ne vuče. Ne znam da li je tačna ona legenda kako su odžačari grofici, čisteći brzo kamin, spasili već zakazan bal ili su pomogli odbrani Beča videvši prvi sa krovova dolazak neprijatelja, ali znam da je svaka domaćica srećna kad vatra u šporetu, peći ili kotlu počne, bez dima da pucketa – dodaje naš jutarnji sagovornik i tvrdi da svima objašnjava da se sirovim drvima niko nije ogrejao. Napominje i da se gasovi lepe za odžak kada vatra u šporetu ili kotlu tinja i on se, naravno, zapuši.

– Istina, nailazio sam i na druge prepreke u odžaku. Pored nakupljene čađi bilo je tu i ptičijih gnezda ili ostatka šuta od zemljotresa. Naročito ove malo hladnije i duže zime mnogi štede drva pa ubacuju u vatru otpad od drveta, stare gume, plastične flaše... Da li ste videli u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj... da dimnjaci ovako puše kao u Srbiji? – dodaje Čančarević.

Sama pomisao da neko na minus dvadeset i niže, koliko je danima bilo na krovovima Kraljeva, radi po ceo dan izaziva drhtavicu. A, Bole i po toj zimi radi i peva.

– Znate, ja sam čovek zdrav, veseo, ne plašim se visine, naprotiv gore se osećam slobodan kao ’tica... Nikada nisam nekome u kuću ušao nervozan. Kad se popnem na krov obično zapevam: „Ja se penjem na krovove, obišo sam sve šorove/ Obišo sam sve sokake, prodžarao sve dimnjake... A zatim pevam šta mi padne na pamet, samo kad posao ne ide pomalo zaćutim, a onda me stalni klijenti, koji me poznaju, odmah pitaju zašto ćutim. Tako da i tada propevam – kaže odžačar Čančarević, koji je davno stekao diplomu termičara i dugo je radio u zemunskom „Zmaju“. Tamo je živeo sve do 1982. godine, kada je sa suprugom Bosiljkom i dve kćerke došao u Kraljevo i počeo da se bavi odžačarskim poslom.

– Zavoleo sam ovaj grad, a kako i ne bi kad ljudi vole mene, vole odžačare. Odžačar je sreća, jer sreće nema bez toplog doma, a tople kuće nema bez dobrog odžaka – kaže Bole, smeškajući se.

On obično motociklom putuje na intervencije, a kolima kad je mraz ispod deset stepeni.

– Volim da me ljudi vide, naročito žene hoće i da me dohvate, da od mene dobiju četkicu, da kad me ugledaju dodirom svog dugmeta zaključaju sreću. Zato, poštujući posebno moje stalne klijente ja za svaki 8. mart, kod jedne cvećarke, kupim oko dve stotine ruža. Uz male četkice, poklanjam ih za taj praznik žena, najpre stalnim korisnicama mojih usluga, ali i slučajnim prolaznicama. Tada se odenem u novo odžačarsko odelo i tog dana ne radim, već samo pažnju i sreću delim – kaže kraljevački odžačar.

Politika, tekst i foto: Miroljub Dugalić