Svi treba da znaju šta drugarstvo znači - Prijateljstvo na filmu

„Prijateljstvo se ne bira, ono biva“ – govorio je Meša Selimović. Svako od nas, smrtnih bića tokom života stiče veze, često jake kao one krvne koje nas vezuju za druge osobe. Veze, neraskidive, drugačije i čvršće i od onih romantičnih, sklapamo sa onim ljudima kojima bezrezervno verujemo, kojima otkrivamo tajne, kod kojih dođemo kada nam je dan loš, pa i mi njima upropastimo dan, a mi se osećamo bolje. Oni, koji nemaju rok trajanja, i bilo kakva prostorna i vremenska ograničenja, koji su tu i kada nisu.

Kao i u životu, i na filmu, prijateljstvo nema žanrovsku određenost. Tužne ili smešne, omiljene likove prijatelja često preimenujemo u glavi i poredimo se sa njima. Ima li koga ko bar na trenutak nije sebe i svoje prijatelje poredio sa likovima i situacijama iz npr. serija  poput „Prijatelji“, „Kako sam upoznao vašu majku“ i „Nepristojni ljudi“ ili možda je to „Beverli Hils“ i „Seks i grad“, a možda i „Grlom u jagode“ ili „Kamiondžije“...

Televizijske sage su dosta toga po formatu mogle da pruže, a mogli su i filmovi. Često su nam i sami glumci, bili oni dobri prijatelji i u privatnom životu ili oni sa samo kolegijalnim odnosima prenosili tu hemiju o „prijateljstvu, zanatu najstarijem“ - kako bi to Brana Crnčević rekao.

U moru, da iskopam neka zrnca: „Buč Kasidi i Sandens Kid“ (1969), „Jutarnji klub“ (1985), „Nekad i sad“ (1995), „Otkačena plavuša“ (1995), „Moja devojka“(1991), „Lista poslednjih želja“ (2007), „Ostani uz mene“(1986), „Čarlijev svet“ (2012), „Ja, Erl i devojka na samrti“ (2015). Zaista ih  je mnogo, ali osvrnuću se ovog puta na dva gorko-slatka primera novije evropske produkcije o večnim prijateljstvima...

Sutra je novi dan (Domani è un altro giorno, 2019)

Đulijano (Marko Đalini) i Tomazo (Valerio Mastandrea) su višedecenijski prijatelji. Život ih je razdvojio, kada je Tomazo otišao da živi u Kanadi. Sada se Tomazo vraća u Rim na nekoliko dana kako bi se oprostio od Đulijana koji je smrtno bolestan. Đulijano, proslavljeni pozorišni glumac, odlučio je da ne nastavi sa hemoterapijama, i želi da provede nekoliko dana sa najboljim prijateljem. On se pomirio sa strašnom sudbinom, i sada želi da dovede stvari u red kako bi mirno otišao i jedino što želi je da provede lepe trenutke sa Tomazom, svojom sestrom Paolom (Ana Ferceti) i psom Patoom. Tomazo, u početku ljut na svog prijatelja koji se predaje, počinje da shvata Đulijana i da ga doživljava kao oličenje hrabrosti. Zato se tih nekoliko dana trudi da pomogne Đulijanu, pre svega u udomljavanju psa, a onda i izletom u Barselonu gde živi Đulijanov sin Leo (Andrea Arkanđeli).

Po prirodi zatvoren, diveći se snazi i vedrom duhu svog prijatelja, Tomazo shvata koliko je godina propustio ne bivajući u životu svog prijatelja . Ovaj izuzetno dirljiv film nam ukazuje da ćemo o ljudima i odnosima učiti dokle god smo živi i kako su nekad i reči mogu biti suvišne da bi se iskazalo međusobno divljenje.

„Ako me prijatelj ne pozove na rođendan, nema veze..Ali, ako sa mnom ne podeli veliku bol, uvrediću se“ - reči su Oskara Vajlda koje se čuju u ovom filmu i mogu predstavljati svojevrstan lajt-motiv. U režiji Simonea Spada, ovaj film je zapravo italijanska verzija poznatog špansko-argentinskog filma „Truman“ (2015) po scenariju Tomasa Arahaja, gde dvojicu prijatelja igraju Rikardo Darin i Havijer Kamara.

Matorci u akciji (Les vieux fourneaux, 2018)

Francuska komedija u režiji Kristofa Duturona u središte stavlja trojicu ostarelih prijatelja, Pjeroa (Pjer Rišar), Emila (Edi Mičel) i Antoana (Roland Žiro) koji se ponovo sastavljaju pošto Antoanu umire supruga. Pjero i Emil vraćaju se u rodno selo kako bi bili uz svog prijatelja koji je u žalosti. Neposredno posle sahrane, Antoan otkriva pismo iz kojeg saznaje da ga je Polin tokom braka varala sa njegovim šefom i vlasnikom velike farmaceutske firme Garan -Servijeom (Anri Gajbe). Besan, uzima pušku kreće na put u Italiju kako bi se obračunao sa njim, iako je Servijea senilnost dobrano uzela po svoje.

Pjero i Emil, zajedno sa trudnom Emilovom unukom Sofi (Alis Pol), kreću za njim kako bi ga sprečili. Uz puno karakterističnog francuskog humora, Antoan i ostatak ekipe upadaju u urnebesne situacije tokom kojih će se razotkriti i mnoge tajne koje su obavijale prijateljstvo dugo sedamdeset godina. Pjer, kao večiti buntovnik, Emil kao zavodnik, Antoan kao pravdoljubivi bivši uzoran radnik i sindikalac, Sofi, trudna unuka koja se vraća na selo da se bavi lutkarstvom kao njena baka, senilni bivši „tajkun“ Garan Servije i namrgođena komšinica Berta (Mirijam Boje)koja je zaratila sa celim selom čine ovu komediju karakternom, ali i u sentimentalnim okvirima vrlo iskreno pripovedaju priču o prijateljstvu i o ispunjenim i ne ispunjenim snovima kao i koliko beznačajna prećutkivanja i zadirkivanja i poneko varanje ne mogu narušiti višedecenijsku vernost. Ova situaciona komedija karaktera je adaptacija sjajnih strip-albuma „ Stare furune“ čiji su kreatori Vilfrid Lupano i Pol Koe, a koje je u Srbiji  objavila izdavačka kuća „Makondo“.