Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu. Crkva je cara Konstantina i njgovu majku proglasila svetiteljima, jer je car Konstantin Milanskim ediktom 313. dao hrišćanima slobodu vere i okončao njihov progon, dok je njegova majka radila je mnogo za veru Hristovu.
Hrišćanskoj crkvi, u kojoj je počeo da traži oslonac, Konstantin je dao mnoge privilegije i na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. Pomogao je u borbi protiv arijevske jeresi.
Odmah po dolasku na tron car Konstantin je imao tri velika neprijatelja: tiranina Maksencija u Rimu, Skite na Dunavu i Vizantiju.
Pred borbu sa Maksencijem, prema predanju, na nebu mu se ukazao sjajan krst kao znak pobede. On je naredio da se iskuje veliki krst, koji je nošen pred vojskom, i ovu borbu okončao kao svoju veliku pobedu.
Odmah potom 313. godine izdao je znameniti Edikt u Milanu, kojim je prestao progon hrišćana. Posle pobede nad Vizantijom, sagradio je grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopolj.
Kada se car teško razboleo, javili su mu se apostoli Petar i Pavle i savetovali da ga episkop Silvester krsti. Odmah potom je ozdravio.
Konstantin je sazvao Prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine zbog razdora u Crkvi nastalog pojavom jeretika Arija. Sabor je osudio jeres i utvrdio pravoslavlje.
Sveta Jelena, careva majka, radila je mnogo za veru Hristovu. Pronašla je Časni Krst Gospodnji, sazidala crkvu Vaskrsenja na Golgoti i mnoge druge crkve na Svetoj zemlji.
Ova sveta žena umrla je 327. godine, a car Konstantin poževio je još deset godina posle svoje majke.
Umro je u Nikomidiji 337. godine, a sahranjen je u crkvi svetih apostola u Carigradu.
U Kragujevcu se ovaj dan posebno obeležava, jer se na današanji dan organizuje jedan od tri velika vašara u godini.
