Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju 11. septembra Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja, koji je u našem narodu poznat i kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek.
Sveti Jovan je pogubljen na nagovor Irodijadine kćeri Salome koja je, kako kaže predanje, svojom zavodljivom igrom „sedam velova” uspela da izmami carsko obećanje. Po nalogu Irodovom, Sveti Jovan je posečen, a njegovu glavu je Saloma na tanjiru donela carici Irodijadi.
Međutim, praznovanje 11. septembra ustanovljeno je zbog toga što je tog dana osvećena crkva koju su podigli na njegovom grobu u Sevastiji car Konstantin i carica Jelena.
Na ikonama posvećenim ovom prazniku, Sveti Jovan se slika sa odsečenom glavom u desnoj ruci, koja je simbol njegove mučeničke smrti. SPC posvećuje tri dana u godini ovom svetitelju i praznuje, pored Usekovanja glave svetog Jovana, Sabor svetog Jovana Krstitelja (20. januar) i Rođenje svetog Jovana (7. jul).
Narodna verovanja i običaji
Dan Usekovanja hrišćani provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu, a narod se okuplja u crkvi na liturgiji. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer je to boja prolivene krvi. Na taj dan se ne veseli, niti se u ruke uzima nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo. Veruje se, da na ovaj praznik, ne treba jesti ništa iz tanjira, niti sa tacne. Takođe, izbegava se bilo kakav rad, kako napolju tako i domu.
U srpskom narodu postoji običaj bratimljenja – „po Bogu i svetom Jovanu”, a Jovanjdan je jedna od najčešćih slava.
