Zima je, makar kalendarski, stigla uveliko, ali ono što je odlikuje - hladno vreme i snežne padavine, nismo imali prilike do sada da iskusimo. Naprotiv, pred kraj prošle godine živa u termometru sezala je skoro i do 20. podeoka.
- Početak zime odlikuje se temperaturama koje su znatno iznad proseka za ovo doba godine. Često je bilo kiše, a snega samo na višim planinama, kaže meteorolog Đorđe Đurić za Blic.
Ipak, zimske radosti neće izostati.
- Pred nama je svakako hladniji deo zime, koji je počeo od 8. januara, i potrajaće barem negde do 21. ovog meseca. U ovom periodu biće prosečno hladno uz čestu pojavu snega, te se snežni pokrivač očekuje u većem delu nizija Srbije. Dnevni maksimumi često će biti malo ispod nule, dok će u najhladnijim jutrima ponegde biti i ispod -10 stepeni, posebno oko 13. januara, najavljuje za Blic profesor geografije Marko Čubrilo.
Oko 20. januara opet je moguć topliji period, da bi ga brzo smenilo novo zahlađenje posle 25. januara.
- Generalno, ostatak zime bi nam doneo relativno česte padavine, znatno češću pojavu snega nego do sada, dok posle ovog januarskog hladnog talasa postoji određena verovatnoća za još jedan dosta hladan interval od 3. do 18. februara, kada bi uz sneg mogao uslediti i period nešto jačih jutarnjih mrazeva, ponegde sa temperaturom i do -15, uz dnevne maksimume ispod nule, kaže Čubrilo.
Osvrćući se na prethodnu zimu, Đurić kaže da je bila relativno topla, i da je bilo „ozbiljnog nedostatka snega u nižim delovima”, naime, samo dva dana je prestonica bila pod snežnim pokrivačem.
- Sada ulazimo u period s primerenijim temperaturama za januar i treba očekivati kasnije malo hladnije talase i sneg i u nižim delovima. To ne znači da ćemo konstantno imati sneg, što i nije odlika naše klime. Kod nas zimi više pada kiša nego sneg u nižim delovima i uvek bude nekoliko hladnih talasa sa snegom, objašnjava Đurić.
On dodaje kako su poslednjih 10-15 godina temperature u Srbiji iznad proseka.
