Poslodavci su prijavili Nacionalnoj službi za zapošljavanje potrebe za zapošljavanjem 5.293 nezaposlena, pokazuju najnoviji podaci ove službe, piše Politika. Najviše su im bili potrebni radnici iz oblasti građevinarstva i geodezije, njih 646, potom iz elektrotehnike – 637, mašinstva i obrade metala – 628, geologije, rudarstva i metalurgije – 577…
Kada je reč o zanimanjima, ubedljivo su najtraženiji bili stručnjaci iz oblasti građevinarstva, jer su poslodavci od države tražili njih 575, a bili su aktuelni i metalurzi – 539. Za njima slede i elektroenergetičari – sa 501 u traženim radnikom, a poslodavci su vapili i za 430 obrađivača metala, 336 trgovaca, 272 radnika sa zanimanjem drumskog saobraćaja...
Ipak, u oktobru nisu tražili nijednog brodara, ribara niti nastavnika biotehničke struke. Ponuda nije bilo ni za kožare, krznare i prerađivače duvana.
U Nacionalnoj službi uvek napominju da su među najtraženijim kadrovima profili koji poseduju određenu stručnost i znanje, a pre svega u oblasti građevinske industrije, zanata: bravari, zidari, tesari, moleri.
Traže se osobe sa visokom stručnom spremom u oblasti IT, kao i inženjeri elektronike, elektrotehnike, farmaceuti, lekari sa specijalizacijama… To ipak ne znači da takvih lica na evidenciji Nacionalne službe nema, nego da postoji veća tražnja za tim profilima.
Inače, stopa nezaposlenosti je najmanja do sada i iznosi 7,3 odsto, pohvalilo se Ministarstvo za rad, dodajući i da je od početka pandemije evidentirano oko 44.105 građana kojima je prestao radni odnos, a koji su NSZ-u podneli zahtev za novčanu naknadu zbog gubitka posla.
U pitanju su osobe koje su bile prijavljene na socijalno osiguranje, a prema podacima biroa rada, prosečan broj takvih građana je manji na mesečnom nivou u odnosu na isti period lane. Inače, u trećem kvartalu 2020. oko 2,93 miliona ljudi bilo je zaposleno, dok je broj nezaposlenih, pokazali su podaci u Anketi o radnoj snazi, u odnosu na isti period prošle godine manji je za 5,3 procenta. I ukupan broj zaposlenih je smanjen, i to za njih 2.100 što je 0,1 odsto.
Statistički podaci pokazuju i da je došlo do smanjenja neformalne zaposlenosti, za 42.900 radnika, ali i povećanja formalne zaposlenosti za 40.700.
Interesantni su i podaci o odsustvovanju s posla tokom trećeg tromesečja. Smanjeno je gotovo deset puta u odnosu na prethodni kvartal, i to zbog smanjenog obima posla iz tehničkih ili ekonomskih razloga. U odnosu na isti period lane broj zaposlenih koji su bili odsutni s posla zbog godišnjeg odmora značajno je smanjen u trećem kvartalu 2020, a maltene 100.000 zaposlenih manje koristilo je godišnji odmor.
