Iako je od premijere filma „Paklena pomorandža” Stenlija Kjubrika prošlo 50 godina, ovo ostvarenje i dalje izaziva debate među filmofilima. Jedan je od najboljih, ali i najkontroverznijih filmova svih vremena.
Mračna satira Entonija Bardžisa „Paklena pomorandža” objavljena je 1962. godine, kao priča od 21 poglavlja o tinejdžerskoj naklonjenosti ekstremnom nasilju i antidruštvenom ponašanju.
Knjiga je doživela mešovite kritike, ali ju je zasenila filmska adaptacija Stenlija Kjubrika 1971. godine, sa Malkolmom Mekdauelom u naslovnoj ulozi, podseća RTS.
Pedeset godina kasnije, „Paklena pomorandža” jednako je briljantna i uticajna kao i prvog dana.
Vizija budućnosti kao iz noćnih mora, postala je klasik i savremene književnosti i filmske umetnosti.
Nakon božićne premijere 1971. godine, film je zabranjen u nekoliko zemalja, a sam Kjubrik je zahtevao da film bude povučen iz britanskih bioskopa 1973. godine.
Povezivan sa stvarnim silovanjima i ubistvima, film je doveo do toga da je Kjubriku prećeno smrću, što je zahtevalo celodnevno obezbeđenje njegove zabačene kuće u Hertfordširu. Novine su bile ispunjene groznim pričama o zločinima inspirisanim filmom, a termin „odbrana Paklene pomorandže” postao je zvaničan izraz u sudnicama.
Kjubrik je, naravno, negirao uticaj filma na počinjena nasilja. Tvrdio je da umetnost preoblikuje život, ali ga ne stvara.
