Povodom pola veka od smrti jednog od naših najvećih umetnika, Petra Lubarde, Muzej „21. oktobar” poziva sve građane da besplatno obiđu legat, ciklus slika „Kragujevac 1941” kao i stalnu muzejsku postavku. Posetioci će i tokom praznika,  Dana državnosti, 15. i 16. februara imati mogućnost da besplatno obiđu Muzej  „21. oktobar”.

Sretenje je datum kada Muzej obeležava svoju godišnjicu budući da je otvoren na taj dan 1976. godine.

U vrednoj umetničkoj zbirci Muzeja „21. oktobar” posebno mesto pripada izuzetnom delu Petra Lubarde, ciklusu slika „Kragujevac 1941”, koji je poklon velikog umetnika Spomen-parku. Lubarda je uz ciklus 1969. godine,  ostavio i  testament sa jedinim zahtevom - da dela nikada ne napuštaju grad.

Od otvaranja Muzeja 1976. godine, zbirka od 27 slika nastalih između 1966. i 1968. godine, različitih formata, deo su stalne postavke, poručuju iz Muzeja.

Lubarda je ovim ciklusom posebno naglasio ideju o drami i tragediji, ali i nesalomivosti života uprkos smrti i razaranju. Jasnim asocijacijama i simbolima neosetno preklapa dve tragedije rata, ličnu - sopstvena teška iskustva iz logora Krems i kolektivnu, streljanje više hiljada civila Kragujevca i istovremeno obe podiže na bezvremene slojeve. Po njemu „svaka tragedija je ljudska i nema lokalno obeležje”. Lajtmotiv ciklusa bili su Njegoševi stihovi iz „Gorskog vjenca” - Na groblju će iznići cvijeće za daleko neko pokolenje.

Osobenost dela je što svaka od 27 manjih slika predstavlja neku vrstu skice i pripreme za veliko platno „Dosta krvi, dosta ubijanja”, a istovremeno većina njih se mogu posmatrati i kao zaokružena, celovita dela koje šalju snažne poruke.

Petar Lubarda je rođen 27. jula 1907. godine u malom, kamenitom selu Ljubotinju, blizu Cetinja. Bio je jedan od retkih stvaralaca sa ovog podneblja koji je stekao internacionalnu slavu. Umetničku školu u Beogradu upisuje 1925. godine. U Parizu je boravio od 1926. do 1932. godine i od 1938. do 1940. godine. U međuratnom periodu izlagao, pored Pariza, u Rimu, Beogradu i Hagu. Rat provodi u zarobljeništvu u logoru Štalag 17b u Kremsu, Austrija. Od 1947. do 1950. godine boravi na Cetinju, a od 1950. godine do smrti živi i radi u Beogradu. U maju 1951. godine priređuje samostalnu izložbu u galeriji ULUS-a koja je bila prekretnica u celokupnoj posleratnoj umetnosti kod nas.

Petar Lubarda dobitnik je brojnih nagrada i priznanja: Grand prix na I internacionalnoj izložbi u Parizu (1937.), I nagrada na Internacionalnoj izložbi u Hagu (1939.), Grand prix na Bijenalu u Sao Paoulu (1953.), I nagrada na III bijenalu u Tokiju (1955.), godišnju Gugenhajmovu nagradu (1956.), nagradu Umetničkog udruženja „Rabindranat Tagora”, Kalkuta (1970.), Herderova nagrada (1973). Tokom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka izlagao je u najprestižnijim galerijama sveta.

Bio je redovni član SANU. Preminuo je 13. februara 1974. godine u Beogradu.