Pravoslavni vernici danas proslavljaju Vaskrs, najveći hrišćanski praznik i dan Hristovog vaskrsnuća. Toga dana je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima, od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji, darivao večni život.
Ove godine Uskrs istoga dana slave i hrišćani katoličke veroispovesti, ali i svih drugih hrišćanskih crkava.
Uskrs je pokretni praznik, koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, računato po novom, gregorijanskom kalendaru. Upravo zbog toga, što je pokretni praznik ponekad se desi da se poklopi dan proslave z vernike koji salave po julijanskom i za vernike koji slave po gregorijanskom kalendaru.
Vaskrsenje se slavi tri dana, a pravoslavni hrišćani se pozdravljaju sa: „Hristos voskrese“, a odgovaraju „Vaistinu voskrese“. Tako se pozdravlja do Spasovdana, četrdesetog dana od Uskrsa.
Veliki petak, Velika subota i Uskrs, koji je uvek u nedelju, najznačajniji su dani u crkvenom kalendaru.
Običaj je da se odmah ujutru ode u crkvu i pomoli za duše svojih predaka i zdravlje svojih potomaka.
Po završetku jutarnje liturgije počinje vreme mrsa i vaskršnje gozbe.
Uskršnji ručak počinje u vreme kad je običnim danima vreme za doručak. Ručak se obavlja u porodičnom krugu. Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube.
Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane i naglas čita „Oče naš“.
Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu. Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani, i tada počinje tucanje.
Prilikom tucanja izgovara se „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“.
Posle vaskršnjeg ručka nekad je bio običaj, a danas je to samo lepa uspomena, da cela porodica, svečano obučena, prošeta gradom i svrati na kafu i piće u neku gradsku kafanu.
Za Uskrs su vezani mnogi običaji.
Za Uskrs valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu.
Prvo se valja omrsiti vaskršnjim jajetom.
Ujutro se treba umiti vodom u kojoj su preko noći odstajali drenak, zdravac, bosiljak i crveno jaje, to obezbeđuje dobro zdravlje.
Decu valja protrljati crvenim jajetom po obrazima, da budu zdrava i rumena.
U nekim krajevima Srbije uskršnje jaje treba zakopati u mravinjak, jer se veruje da to donosi sreću i napredak u domaćinstvu.
Čuvarkuća se čuva i da bi se, ako počne grad, iznela pred kuću. Ona, veruje se, zaustavlja ovu elementarnu nepogodu
Za ovaj dan svaki ukućanin treba da dobije nešto novo od odeće i obuće, za odlazak u crkvu i svečani ručak oblači se najlepša odeća.
Veruje se da su u sedmici od Uskrsa do Tomine nedelje vrata raja otvorena i da duše svih koji u tim danima umru idu pravo u raj.
