Rezultati projekta „Ima li života u Lepenici” pokazali su da od izvorišta do ušća Lepenice postoji veći broj faktora koji ugrožavaju ovaj vodotok. U izvorišnom delu osnovni faktori ugrožavanja su seča šuma, kaptiranje izvora, a od Grošnice pa sve do Lapova, gde reka prolazi kroz naselja, postoji veliki broj zagađivača. Inače, ovaj projekat sprovelo je Udruženja za promociju i ekološki marketing prirodnih vrednosti Ekomar.
- Evidentno je da se u Lepenicu direktno ulivaju otpadne vode različitih privrednih subjekata, domaćinstava, ali je neverovatan i broj divljih deponija koje mogu da se vide na obalama i u samoj reci. Naši podaci su pokazali da je reka Lepenica, samo u prvom delu svog vodotoka dobrog kvaliteta, druge klase, i tu smo pronašli interesantne vrste makrobeskičmenjaka i algi, između ostalog vrstu rečnog raka Astacus astacus, koja se nalazi na listi strogo zaštićenih vrsta, rekla je prof. dr Snežana Simić, rukovodilac projekta i predsednica Udruženja Ekomar.
Ona je dodala da nažalost, od momenta kada reka ulazi u naselja, prolazi kroz grad, kroz Kragujevac, Lapovo i Batočinu, zbog prisustva zagađujućih materija neorganskotoksičnog i organskog porekla dolazi do degradacije biodiverziteta.
- Opstaju samo vrste koje su indikatori izuzetno zagađene vode. Naši podaci o kvalitetu vode koji su definisani prema najnovijoj zakonskoj regulativi pokazuju da od Grošnice do Lapova, status reke Lepenice je pete klase, odnosno da je Lepenica jako zagađena reka, naglasila je prof. dr Snežana Simić.
Inače, osnovni cilj ovog projekta je izrada jednog sveobuhvatnog istraživanja ekološkog statusa reke Lepenice, korišćenjem bioloških indikatora, kao što su bentosna zajednica i zajednica riba.
U okviru ovog projekta u Akvarijumu kragujevačkog PMF-u otvorena je i izložba fotografija na kojoj posetioci mogu da vide kako je Lepenica izgledala u prošlosti, a kako izgleda sada.
Ovaj projekat finansijski je podržao grad Kragujevac.
