Analiza 60 gradskih propisa, koju je sprovela Transparentnost Srbija, pokazala je da svi sadrže koruptivne rizike, i da su neki od njih takvog karaktera da mogu prouzrokovati ozbiljnu štetu gradskom budžetu i imovini.

- Da bi se ta šteta sprečila, naročito je bitno poboljšati pravila o raspolaganju gradskom imovinom i finansiranju projekata nevladinih organizacija, ali i o učešću javnosti u odlučivanju o budžetu i donošenju propisa, navodi se u saopštenju Transparentnost Srbija.

Organizacija Transparentnost Srbija tokom sprovođenja ovog projekta analizirala rizike od korupcije u najmanje dva a najviše šest propisa koje je doneo Grad Beograd i 27 gradova među kojima su Bor, Valjevo, Vranje, Vršac, Zaječar, Zrenjanin, Jagodina, Kikinda, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Loznica, Niš, Novi Pazar, Novi Sad, Pančevo, Pirot, Požarevac, Prokuplje, Smederevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Subotica, Užice, Čačak, Šabac.

Pored nedostataka u samim propisima, u nekim gradovima bitni akti uopšte nisu ni doneti.

Tako, čak 58% gradova u Srbiji nije uredilo javnu raspravu u pripremi svojih propisa i budžeta, a jedna četvrtina nema akt koji uređuje sva pitanja vezana za pribavljanje, raspolaganje i upravljanje javnom svojinom.

Kod raspolaganja javnom svojinom uočene su brojne pravne praznine, odsustvo rokova i nedovoljna transparentnost.

Kriterijumi za izbor članova komisije koje odlučuju o raspolaganju javnom svojinom gotovo nigde nisu propisani, način odlučivanja u komisijama nije precizno uređen, kao ni rokovi za postupanje.

Ipak, najveći koruptivni potencijal predstavljaju norme koje omogućavaju diskreciono odlučivanje kod umanjenja zakupnine do 50% u odnosu na redovnu cenu.

Tek 35% gradova je donelo opšti akt o finansiranju udruženja na konkursima, dok su drugi doneli posebne odluke za razne kategorije (npr. socijalna zaštita, sport, verske zajednice).

- I kada postoji akt, u izrazitoj su manjini gradovi koji unapred precizno uređuju kriterijume i način njihovog vrednovanja, već ostavljaju da se odrede za svaki konkurs, što olakšava da se oni prilagode „poželjnim“ dobitnicima. Štaviše u 20% slučajeva je ostavljena mogućnost da se novac iz gradskih budžeta dodeli „naročito važnim“ projektima bez ikakvog konkursa, navodi se u saopštenju.

Kvalitet gradskih propisa je najbolji u situacijama kada su korišćeni modeli akata Stalne konferencije gradova i opština (SKGO).

Pokazalo se, međutim, da to nije dovoljna garancija, jer je većina gradova model korigovala u pravcu smanjenja prava učesnika, naročito kroz skraćenje roka za javnu raspravu.

U analizi gradskih propisa korišćena je Metodologija koju je propisala Agencija za sprečavanje korupcije.

Prema aktuelnim odredbama Zakona o sprečavanju korupcije postoji obaveza ministarstava da zatraže od Agencije analizu koruptivnih rizika, ali samo u pripremi nacrta zakona u pojedinim oblastima. Kada je reč o propisima na lokalnom nivou, takva obaveza ne postoji.

Kompletno istraživanje orbanizacije Transparentnost Srbija možete naći na ovom LINK-u.