DNK test kostiju čoveka koji je živeo pre 4.500 godina u dolini Nila arheolozima pruža novi ugao gledanja na uspon drevne egipatske civilizacije.

Analiza njegovog skeleta pokazuje da je imao oko 60 godina i da je možda radio kao grnčar, ali i da petina njegove DNK potiče od predaka koji su živeli 1.500 kilometara dalje u drugoj velikoj civilizaciji tog vremena, u Mesopotamiji ili današnjem Iraku.

To je prvi biološki dokaz o vezama između ove dve civilizacije i mogao bi da pomogne u objašnjenju kako se Egipat transformisao iz raznovrsne kolekcije poljoprivrednih zajednica u jednu od najmoćnijih civilizacija.

Nalazi daju novu težinu stavu da su pismo i poljoprivreda nastali kroz razmenu ljudi i ideja između ova dva drevna sveta.

Vodeći istraživač, profesor Pontus Skoglund sa Instituta „Frensis Krik“ u Londonu, rekao je za BBC news da bi mogućnost ekstrakcije i čitanja DNK iz drevnih kostiju mogla da baci novo svetlo na događaje i pojedince iz prošlosti, omogućavajući da crno-bele istorijske činjenice ožive sa više detalja.

- Ako dobijemo više informacija o DNK i stavimo ih uporedo sa onim što znamo iz arheoloških, kulturnih i pisanih izvora koje imamo iz tog vremena, biće veoma uzbudljivo, naglašava profesor.

Naše razumevanje prošlosti delimično se crpi iz pisanih zapisa, koji su često svedočanstva bogatih i moćnih, uglavnom o bogatima i moćnima.

Biološke metode daju istoričarima i naučnicima novi alat za posmatranje istorije očima običnih ljudi.

DNK je uzeta iz kosti u unutrašnjem uhu ostataka čoveka sahranjenog u Nuvajratu, selu 265 km južno od Kaira.

Umro je pre 4.500 ili 4.800 godina, što je bio transformativni trenutak u nastanku Egipta i Mesopotamije. Arheološki dokazi ukazuju na to da su dva regiona možda bila u kontaktu pre najmanje 10.000 godina kada su ljudi u Mesopotamiji počeli da se bave poljoprivredom i pripitomljavaju životinje, što je dovelo do nastanka poljoprivrednog društva.

Mnogi naučnici veruju da je ova društvena i tehnološka revolucija mogla uticati na sličan razvoj događaja u starom Egiptu – ali do sada nije bilo direktnih dokaza o kontaktu.

Adelin Morez Džejkobs, koja je analizirala ostatke kao deo svog doktorata na Univerzitetu Džon Murs u Liverpulu, kaže da je ovo prvi jasan dokaz značajne migracije ljudi, a samim tim i informacija između dva centra civilizacije u to vreme.

- Imate dva regiona koja su razvila prve sisteme pisanja, tako da arheolozi veruju da su bili u kontaktu i razmenjivali ideje. Sada imamo dokaze da jesu. Nadamo se da će budući uzorci DNK iz drevnog Egipta moći da prošire informacije o tome kada je tačno ovo kretanje iz Zapadne Azije počelo i koliko je bilo, ističe Džejkobsova.

Čovek je sahranjen u keramičkom kovčegu u grobnici usečenoj u brdu. Sahranjen je pre nego što je  mumifikacija postala standardna praksa, što je možda pomoglo u očuvanju njegove DNK.

Istražujući hemikalije u njegovim zubima, istraživački tim je uspeo da razazna šta je jeo i na osnovu toga utvrdio da je verovatno odrastao u Egiptu.

Profesor Džoel Ajriš sa Univerziteta Džon Murs u Liverpulu sproveo je detaljnu analizu skeleta kako bi stekao sliku o čoveku kao pojedincu.

- Ono što sam želeo jeste da otkrijem ko je ovaj čovek, da saznamo što više o njemu, koliko je godina imao, kakva je bila visina, čime se bavi i da pokušam da personalizujem celu stvar, umesto da ga tretiram kao običan arheološki artefakt, navodi Ajriš.

Struktura kostiju je ukazivala na to da je čovek imao između 45 i 65 godina, iako su dokazi o artritisu ukazivali na gornju granicu skale. Bio je visok nešto više od 160 cm, što je čak i tada bilo malo.

Profesor Ajriš je takođe uspeo da utvrdi da je verovatno bio grnčar. Kukasta kost na zadnjem delu lobanje bila je uvećana, što ukazuje da je mnogo gledao nadole. Njegove sedalne kosti su proširene, što sugeriše da je duže vreme sedeo na tvrdim površinama. Ruke su imale tragove intenzivnog kretanja napred-nazad, a na rukama su bili tragovi gde su mu mišići, što ukazuje da je bio navikao da diže teške predmete.

- Ovo pokazuje da je radio kao lud. Radio je celog života, kaže profesor za BBC.

Dr Linus Girdland Flink je objasnio da je samo zahvaljujući ogromnoj sreći ovaj skelet bio dostupan za proučavanje i otkrivanje njegovih istorijskih tajni.

- Iskopan je 1902. godine i doniran Svetskom muzeju u Liverpulu, gde je potom preživeo bombardovanja tokom Drugog svetskog rata koja su uništila većinu ljudskih ostataka u njihovoj kolekciji. Sada smo u mogućnosti da ispričamo deo priče o pojedincu, otkrivši da deo njegovog porekla potiče iz Plodnog polumeseca, što ističe mešavinu između različitih naroda u to vreme, naglašava dr Flink.

Novo istraživanje je objavljeno u časopisu Nature.