1509. - Engleski kralj Henri VIII venčao se s prvom od šest žena, Katarinom Aragonskom. Kasnije, zbog odbijanja pape da poništi taj brak, kralj je raskinuo sa Vatikanom i 1534. osnovao Anglikansku crkvu.

1572. - Rođen je engleski pesnik i dramski pisac Bendžamin Ben Džonson, koji je slavu stekao alegorijskim igrokazima. Taj specifični vid teatra, nazvan „dvorska maska”, potiče iz srednjeg veka, a u prvoj polovini 17. veka doživeo je procvat na dvoru Stjuarta. U svetsku književnost ušao je satiričnom komedijom „Valpone ili Lisac” koja se i danas izvodi.

1727. - Umro je britanski kralj Džordž I, prvi monarh Velike Britanije iz hanoverske dinastije (1714-27). Tokom njegove vladavine učvršćena je vlast ministarskog kabineta.

1859. - Umro je austrijski državnik princ Klemens Meternih, najuticajnija ličnost u Evropi tokom gotovo 40 godina, koliko je bio šef diplomatije (1809-21) i kancelar Austrije (1821-48). Smatra se oličenjem apsolutizma. Sa ruskim carem Aleksandrom I osnovao je Svetu alijansu, čiji je osnovni cilj bio gušenje nacionalnih pokreta u Evropi.

1864. - Rodjen je nemački kompozitor i dirigent Rihard Štraus, direktor Bečke opere. Predstavnik je poznog romantizma, mada dela iz poslednjeg stvaralačkog perioda korespondiraju sa umetničkim pravcima 20. veka ekspresionizmom i neoklasicizmom (Til Ojlenšpigel, Saloma, Kavaljer s ružom).

1880. - Rođena je američka pacifistkinja Dženet Renkin, prva žena koja je postala član Kongresa SAD. Kao ubeđeni antimilitarista, u američkom parlamentu jedina je glasala protiv objave rata Japanu posle bombardovanja Perl Harbura 1941.

1891. - Velika Britanija i Portugalija su potpisale konvenciju o podeli interesnih sfera severno i južno od reke Zambezi u Africi, kojom je Njasalend (sadašnji Malavi) postao britanski protektorat.

1895. - Rođen je ruski državnik Mihail Aleksandrovič Bulganjin, učesnik Oktobarske revolucije, ministar oružanih snaga SSSR (1947-49), predsednik Ministarskog veća od februara 1955. do marta 1958. kada ga je na tom položaju zamenio Nikita Sergejevič Hruščov. Kao protivnik destaljinizacije smenjen je sa svih položaja.

1910. - Rođen je francuski okeanograf Žak Iv Kusto, pronalazač ronilačkog aparata „vodena pluća” (aqualung) i kamere za podvodno snimanje. Dobitnik je tri Oskara i Zlatne palme u Kanu 1956. za film Svet tišine, koji je snimio sa Lujom Malom.

1918. - Italijanski borbeni čamci su u Prvom svetskom ratu u Jadranskom moru, oko 70 kilometara severozapadno od Zadra, potopili veliki austrougarski bojni brod Sent Ištvan.

1936. - U Moskvi je uhapšeno, osuđeno na tajnom sudjenju i potom pogubljeno osam visokih sovjetskih vojnih rukovodilaca, uključujući maršala Mihaila Tuhačevskog. To je bio početak masovne čistke u vojnom vrhu tadašnjeg SSSR-a.

1942. - U Vašingtonu je potpisan sporazum SSSR i SAD o uzajamnoj pomoći u Drugom svetskom ratu.

1963. - Vijetnamski budistički kaluđer Kvang Duk spalio se u Sajgonu (Ho Ši Min), u znak protesta protiv tretmana kojem je vlada Južnog Vijetnama podvrgla budiste.

1970. - Umro je ruski državnik Aleksandar Fjodorovič Kerenski, član, a potom predsednik Privremene vlade posle Februarske revolucije 1917. u Rusiji. Zbačen je s vlasti u Oktobarskoj revoluciji 1917. Emigrirao je 1918. u Francusku, a od 1940. živeo je u SAD.

1970. - Poslednji američki vojnik napustio je vazduhoplovnu bazu Vilus u Libiji, na zahtev pukovnika Moamera el Gadafija (Muammar, Gaddafi), koji je 1. septembra 1969. oborio kralja Idriza I.

1979. - Umro je američki filmski glumac Džon Vejn, zvezda vestern filmova (Poštanska kočija, Alamo, Rio Bravo).

1990. - Umro je istoričar Vasa Čubrilović, učesnik atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. u Sarajevu, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Posle Drugog svetskog rata bio je direktor Balkanološkog instituta i ministar u vladi Jugoslavije. Autor je oko 70 istorijskih knjiga i studija.

1999. - Početak razmeštanja mirovnih snaga na Kosovu doveo je do velike napetosti kada je ruski bataljon neočekivano prešao iz BiH na teritoriju SRJ tokom prepodneva i uveče prispeo na Kosovo kao prva jedinica iz sastava medjunarodnih snaga. Rusi su potom zaposeli aerodrom Slatina kod Prištine.