Hemijski proces koji je osmislila i razvila engleska naučnica mogao bi da bude prva metoda za uzgoj rubina koja replicira prirodan nastanak ovog dragog kamena. Prema prvim ocenama, reč je o uzgoju dragulja koji ne bi bili veštački.

Sofi Buns, koja je predavač i istraživač dizajna nakita na Univerzitetu Zapadne Engleske (UWE) u Bristolu, razvila je hemijsku tehniku za pokretanje procesa rasta dragog kamenja.

Metoda omogućava da se sićušni fragment pravog rubina umnožava i to bez remećenja njegovog okruženja ukoliko je dragi kamen, na primer, deo narukvice, prstena, ogrlice ili nekog drugog komada nakita.

Na Univerzitetu veruju da je ovo prvi „in situ” proces na rubinu koji je sa uspehom izveden.

Da bi uzgajala drago kamenje, Sofi Buns je prikupila „seme“, to jest uzela je komadiće koji su bili ostaci rubina prilikom obrade.

Stavila je fragment rubina u platinasti okvir, kakav bi na primer bio na prstenu, a zatim koristila hemijski agens nazvan fluks. Na taj način snižena je temperatura, što omogućava formiranje dragulja, to jest njegov rast.

Za razliku od dragulja kompletno gajenog u laboratoriji, što može biti energetski intenzivano, ili dragog kamena koji se rudarenjem vadi iz zemlje, ovi dragulji rastu u peći iz komada otpadnog materijala i pri tom je potrebno samo nekoliko dana i „pet sati energije“ da bi „porasli“.

- Eksperimentišem da ih uzgajam u peći između pet i 50 sati. Za više vremena dobijaće se kristali koji su malo čistiji i veći, objasnila je Sofi Buns dodajući da radi na skraćivanju vremenskog procesa kako bi ga učinila održivijim.

Prema njenim rečima, metoda dovodi u pitanje ideju da je drago kamenje koje je napravio čovek sintetičko.

- Pomalo nepredvidiv rast karakteriše prirodne aspekte i ovo, kao proizvođač nakita, smatram fascinantnim, istakla je Bunsova.

Rebeka Enderbi, dizajnerka nakita iz Bristola koja je pisala članke o dijamantima uzgojenim u laboratoriji, kaže da se percepcija njihove vrednosti menja: „Ovako uzgojeno drago kamenje u laboratoriji nije veštačko. Procesom se oponaša ono što raste hiljadama godina u zemlji, tako da su pristupačnija alternativa iskopanom dragom kamenju“.

Enderbijeva je dodala da dragulji uzgojeni u laboratoriji imaju potencijal da budu ekološki prihvatljiviji.

- Međutim, oni koriste mnogo energije za stvaranje, tako da bi trebalo naći način da se proizvode zelenom energijom, ocenila je dizajnerka.

Projekat uzgoja rubina, koji je deo doktorskog rada Sofi Buns, obezbedio je finansiranje druge faze.

Univerzitet u Bristolu se takođe uključio u istraživanje tako da se u narednoj etapi može proširiti i na uzgoj drugog dragog kamenja.